Građani sve više veruju AI savetnicima: Revolucija ili rizik za lične finansije?

Do pre samo dve godine ideja da ljudi traže finansijske savete od četbotova delovala je kao tehnološki eksperiment. Danas to postaje masovna praksa. Prema najnovijem istraživanju nemačkog digitalnog udruženja Bitkom, svaki četvrti Nemac već je koristio alate poput ChatGPT za savete o investiranju, kreditima ili ličnim finansijama. Istovremeno, 27 odsto ispitanika izjavljuje da bi želelo da veštačka inteligencija u budućnosti donosi većinu njihovih finansijskih odluka.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.004 osobe starije od 16 godina širom Nemačke i pokazuje duboku promenu odnosa građana prema novcu i tehnologiji. Čak 56 odsto ispitanika smatra da upotreba veštačke inteligencije u investicijama, finansijskom planiranju i kreditnom savetovanju predstavlja priliku, dok 40 odsto u tome vidi rizik.

Ovo nije izolovan fenomen. Generativna veštačka inteligencija u Nemačkoj ulazi u mejnstrim. Prema drugom Bitkom istraživanju, čak 67 odsto Nemaca već koristi generativne AI alate poput ChatGPT-a, Gemini-ja ili Copilot-a, dok broj korisnika koji plaćaju premijum AI usluge raste iz godine u godinu.

Finansije su, međutim, posebno osetljiva oblast. Dok su prethodne generacije odlazile kod bankarskih savetnika, brokera ili privatnih konsultanata, nova generacija sve češće postavlja pitanja direktno četbotovima: „Da li da ulažem u ETF fondove?“, „Koliki kredit mogu da podnesem?“, „Kako da rasporedim platu?“ ili „Da li je sada dobar trenutak za kupovinu akcija?“

Razlog je jednostavan: AI nudi trenutan, besplatan i personalizovan odgovor. Za razliku od klasičnih banaka, četbot je dostupan 24 sata dnevno, ne traži zakazivanje i ne koristi složen bankarski jezik. Upravo zato digitalne platforme postepeno preuzimaju ulogu koju su decenijama imali ljudski savetnici.

Predsednik Bitkoma Ralf Wintergerst upozorio je da će dugoročno biti teško zamisliti banku koja ne koristi AI alate. Prema njegovim rečima, pitanje poverenja postaje ključno jer su finansije oblast u kojoj građani očekuju sigurnost, transparentnost i razumljive odluke. (sueddeutsche.de)

Paralelno sa rastom poverenja u AI, klasične banke gube direktan kontakt sa klijentima. Istraživanje pokazuje da 84 odsto Nemaca već koristi onlajn bankarstvo, dok 92 odsto pristupa bankarskim uslugama preko pametnih telefona. Za više od polovine korisnika mobilna aplikacija postala je glavni kanal komunikacije sa bankom. Čak 55 odsto ispitanika kaže da im bankarske filijale ne bi nedostajale kada bi nestale.

Taj proces otvara prostor za AI sisteme koji više nisu samo „asistenti“, već posrednici između klijenta i finansijskog sistema. Velike banke već koriste algoritme za procenu rizika, analizu kredita i otkrivanje sumnjivih transakcija. Sada generativni AI ulazi i u direktnu komunikaciju sa korisnicima.

Međutim, rast upotrebe AI u finansijama prati i snažan talas nepoverenja. Prema istom istraživanju, 62 odsto Nemaca strahuje da bi razvoj veštačke inteligencije mogao povećati rizik od finansijskih prevara.

Taj strah nije bez osnova. Finansijski sektor postao je jedna od glavnih meta AI zloupotreba - od lažnih investicionih saveta i deepfake prevara do automatizovanih phishing kampanja. Evropski regulatori već upozoravaju da generativni AI može ubedljivo imitirati bankarske savetnike, glasove direktora kompanija ili čak članove porodice, što značajno povećava rizik od manipulacije.

Problem je i u tome što AI sistemi često deluju samouvereno čak i kada greše. Za razliku od licenciranih finansijskih savetnika, četbotovi nemaju pravnu odgovornost za loš savet. Oni analiziraju ogromne količine podataka i formulišu statistički verovatan odgovor, ali ne preuzimaju rizik posledica.

Istovremeno, sve veći broj ljudi AI doživljava kao „neutralniji“ izvor od klasičnih finansijskih institucija. Mnogi korisnici veruju da četbot nema interes da im proda određeni kredit, osiguranje ili investicioni proizvod. Upravo ta percepcija objektivnosti jedan je od ključnih razloga širenja AI savetovanja.

Sličan obrazac već je primećen u zdravstvu. Bitkom je krajem 2025. objavio da više od polovine korisnika AI četbotova u Nemačkoj veruje njihovim medicinskim savetima, dok je 16 odsto ispitanika priznalo da je bar jednom više verovalo četbotu nego lekaru. Upravo zato analitičari upozoravaju da se isti mehanizam poverenja sada prenosi i na finansije.

Na globalnom nivou, AI u finansijskom sektoru više nije futuristički koncept već tržište vredno desetine milijardi dolara. Konsultantske kuće poput McKinseyja i Deloittea procenjuju da će banke u narednih pet godina masovno automatizovati savetodavne usluge, korisničku podršku i analizu rizika kako bi smanjile troškove i ubrzale obradu podataka.

Ipak, ostaje suštinsko pitanje: da li ljudi zaista žele da mašine upravljaju njihovim novcem?

Trenutni podaci pokazuju da je odgovor sve više - da. Ali isto tako pokazuju da poverenje u AI raste brže od razumevanja načina na koji ti sistemi funkcionišu. Upravo u tom jazu između udobnosti i rizika nalazi se najveći izazov nove ere digitalnih finansija.